Kada nam se približavaju praznici nekako svi osećamo napetost, strah, bol, nervozu, nedostatak snage, energije, novca…, kao da nam emocije skaliraju.
Žurimo da završimo sve obaveze do određenog trenutka, da ispunimo rokove, da nakupujemo poklone, što više hrane, stvari, kao da će vreme tačno u ponoć da stane, kao da drugi dani u godini ne postoje, porodična okupljanja, pokloni i jedenje do iznemoglosti, gužve na svakom ćošku, opšti haos… pritisak da se u toj novogodišnjoj noći osećamo savršeno, srećno i blaženo. Ako smo pri tom još hipersenzitivni ili nemamo jasno postavljenu strukturu života, lako možemo skliznuti u anksioznost.
Praznici su čarobni, predivni momenti, ali su i prilika za razočarenje i bol.
Jer možda nam baš u tom trenutku nije do slavlja, možda smo tužni, ljuti, nesrećni, a trpimo pritisak okoline da moramo da osetimo prazničnu euforiju, pa makar i veštački.
Sama pitanja koja nam postavljaju uoči Nove godine poput:
“Da li si okitila jelku?”, “Da li si kupila poklone?”, “Gde ćeš za Novu godinu?”, “Šta oblačiš za Novu godinu?”, “Šta si spremila za Novu godinu?”…, čine da se mnogi osećaju frustrirano.
Kao roboti koji isključuju sve neprijatne emocije jer je Nova godina.
A nekako baš uoči praznika najviše isplivaju naše neprijatne emocije na površinu, pa i raznorazna uverenja koja smo pokupili iz detinjstva.
Neko je tužan, nekom je srce slomljeno, neko je usamljen…
I kada nas zapljusne uoči Nove godine to uverenje da sve mora da bude lepo i divno, to nam dodje kao neki šamar. Posebno ako se ne osećamo dobro.
A na sve to društvene mreže nam još više pojačavaju anksioznost prestimulišući nas sa bajkovitim novogodišnjim sadržajem i savršenim životima. Upoređivanje sa drugim ljudima i gledanje uspeha i rezultata drugih ljudi pogoršava svačiji bol, “terajući” nas da osećamo sopstveni „neuspeh“.
Zato je važno da znamo da život nije ono što vidimo na društvenim mrežama, niti je savršen kako se tamo predstavlja.
Nažalost niko od nas nema čarobno dugmence na daljinskom kojim isključuje sve neprijatnosti koje nosi sa sobom i uključuje samo prijatne emocije.
Zato kada nam se pojavi bes, ljutnja, tuga, frustracija… obično se zapitamo šta nije u redu sa nama. Nekako se u nama javljaju stid i sram pod pritiskom novogodišnje euforije i širenja radosti i novogodišnjeg sadržaja.
U fazonu zašto baš ja da budem “party braker” ili ti “majstor kvariša” ?!
Zato je važno da se ne stidimo svojih emocija, da ih osvestimo i prihvatimo baš takve kakve jesu kako ne bi olako skliznuli u anksioznost. Posebno zimi kada je hladno, kada su dani kraći, kada mnogo više vremena provodimo kod kuće. Sami. Zima kao da nas poziva da uz pomoć deda Mraza uronimo duboko u sebe, da izlečimo ono što nas muči, suočimo se sa našim strahovima, prihvatimo sebe, radimo na sebi i okružimo se podrškom.
Svaki odmor i vreme sa sobom treba da nam služi za introspekciju, posebno vreme praznika.
Posvetite se sebi, radite ono što volite i što vam prija. Ne krivite sebe zato što niste savršeni, jer niko i nije! Volite sebe i brinite za sebe, jer kada smo u skladu sa sobom, sa našim emocijama i očekivanjima, onda sužavamo prostor za anksioznost.
Želim vam srećnu Novu godinu i novogodišnje praznike dragi moji.
Da ste mi zdravi, srećni i voljeni!
Postavite sebi neki ostvariv cilj.
Razvijte plan korak po korak, razdvojite ga na male zadatke i počnite.
Malim, mravljim koracima, ali krenite.
“Put od hiljadu milja počinje jednim korakom”!
Sami krojite svoj život.
Budite svoji i autentični.
Dozvolite sebi da dočekate Novu godinu na svoj način – jer za to ne postoji jedan pravi način.
Za neke je pravi način u krevetu, za druge u društvu, za treće na putovanju…i svaki način je dobar ukoliko je tvoj način.
Budi sebi na prvom mestu!
Voli vas vaša Jovana ❤️
Happy New Year 2023.
