Zar ne bi trebalo po “difoltu” kada se rodimo da znamo kako da volimo sebe. Kao što znamo da dišemo ili da jedemo. No, većina nas nauči kako da voli sebe tek u nekim zrelijim godinama. Pitaš se ti, a pitam se i ja -zašto je to tako?
Ima mnogo razloga. Neki od njih su uverenja i iskustva koja nosimo iz naše primarne porodice. Kasnije se tu priključuje i naše šire okruženje poput cele familije, prijatelja, vrtića, škole. U školi učimo napamet mnoštvo nepotrebnih informacija, sve te godine bitaka, broj stanovnika svih zemalja, raznorazne gluposti koje nam verovatno nikada u životu neće zatrebati. U školi nas uče ko treba da budemo, a ne da otkrijemo ko smo i ko sve možemo da postanemo. Ko ne poznaje sebe i ne može voleti sebe, imati samopouzdanje i samopoštovanje, te neće znati kasnije ni kako da bude roditelj, partner, prijatelj, a ni kako da pokrene biznis.
Ne tako retko, zapravo najčešći “okidač” da naučimo da volimo sebe postanu nam neprijatni događaji, bolni trenuci, lični brodolomi i traume. To su naši alarmi za buđenje.
Ali da počnemo od uverenja i obrazaca koje pokupimo od rođenja, tokom odrastanja, a nimalo nam nisu korisna. Upravljaju nama, a nismo ih svesni.
Kao deca, upijamo bukvalno sve od naših najbližih. Kao sunđeri smo.
Daću ti neke najbanalnije primere iz okruženja.
Majka koja je devojčici govorila da je njena lepotica.
Deda koji je govorio unuku da ne zna ništa.
Otac koji je govorio sinu da je glup.
Baba koja je govorila unuci da će joj muž biti lud, ako peva dok jede.
Devojčica koja je govorila sestri da je loša.
I tako unedogled…, no shvatila si poentu.
Neko se i pronašao u gore navedenom.
Svako od nas je odrastao sa raznim uverenjima, nekim korisnim, a nekim totalno sabotirajućim. Iz raznoraznih uverenja su se izrodili: samomržnja, da nismo dovoljno dobri, ozlojeđenost, kriticizam i osećanje krivice.
Ključ promene je spremnost da počnemo da učimo da volimo sebe, kao i da se samoprihvatimo. Jer kada iskreno volimo sebe, sve nam u životu bolje ide. Ali na tome mora da se radi. Naša podsvest prihvata sve ono u šta mi izaberemo da verujemo. Većina nas sebe osuđuje zbog raznih verovanja i pravila kako bi trebalo da živimo. Većina nas ima problem sa osećajem manje vrednosti. Da nismo dovoljno dobri kako sebi, tako ni drugima. Problem sa strahom, krivicom i osuđivanjem. Nedostatak samopouzdanja je još jedan način za izražavanje (ne)ljubavi prema sebi. Obično ljudi krive nekog za nedostatak samopouzdanja. Bližnji su mi govorili da sam glupa, ružna, debela…
Ok, neko ti je govorio, to je evidentno, ali od krivljenja drugih, nemaš apsolutno ništa. Ako razumeš da su i njima verovatno govorili slične stvari, onda možeš da doneseš odluku da ih ne kriviš, već da ih razumeš, pa čak i da im oprostiš i preuzmeš odgovornost za svoj život te promeniš uverenja koja ti nisu korisna.
Nedostatak samopouzdanja je još jedan način za izražavanje (ne)ljubavi prema sebi. Ono što je važno je da mi sve to možemo da promenimo. Pitaš se koji je alat za to. Prvo što možemo da uradimo je da donesemo odluku i promenimo naš stav prema prošlosti. Oprostimo kako sebi, tako i drugima. Da ne krivimo i ne osuđujemo ni mamu, ni tatu, ni babu, dedu… niti bilo koga. Meni je ova spoznaja bila oslobađajuća. Ono na čemu sam prvo počela da radim je bila promena uverenja i korišćenje afirmacija.
Uverenja nastaju:
•vaspitanjem
•kroz iskustva
•modelovanjem
Tri područja ograničavajućih uverenja:
•beznađe
•bespomoćnost
•bezvrednost
Efekti uverenja:
•izlečenje u skladu sa uverenjem
•obolevanje u skladu sa uverenjem
•uticaj individualnih uverenja i očekivanja na ono što se dešava, određuje naše sposobnosti
U praksi se još uvek nisam srela sa klijentkinjom koja nema neka ograničavajuća, destruktivna, iracionalna uverenja. Ono što radim na sesijama sa klijentkinjama jeste da prvenstveno detektujemo destruktivno uverenje, a onda ga i menjamo.Zapitaj se i sama, koja to uverenja imaš, a ne služe ti, nego te ograničavaju.
Uverenja su jednostavno naša istina. To su misli koje smo prihvatili i usvojili kao apsolutnu istinu, najčešće u periodu ranog detinjstva, i to najčešće od svojih roditelja, staratelja, baba, deda, rodbine… Nismo ih svesni sve dok ih ne osvestimo. S obzirom na to da deluju na podsvesnom nivou, veoma su moćna. Naš um može odgovarajućim uverenjima napraviti pakao od raja ili raj od pakla. Promenom uverenja menjamo život. Uverenja gotovo da potpuno upravljaju našim životom. Ona su toliko moćna da um mogu držati ceo život zatočenog u tami, ili ga mogu osloboditi da poleti do najviših visina sreće i uspeha. Onog trenutka kada reprogramiramo određena uverenja, više ne gledamo život istim očima. Pred nama se odjednom mogu otvoriti vrata koja su bila zaključana i mogu se upaliti svetla na mestu gde je bio potpuni mrak.
Funkcija uverenja
Uverenja su način našeg uma da pronađe smisao i da funkcioniše u složenom svetu u kom živimo. Ona su mentalni prikazi načina na koje naš mozak očekuje da se ponašaju ljudi i stvari u našem okruženju i kako stvari treba da budu povezane jedna sa drugom – obrasci po kojima naš mozak očekuje da svet funkcioniše.
Budući da spoljašnji svet doživljavamo u potpunosti kroz svoja čula, teško prihvatamo da su percepcije ponekad subjektivno iskrivljene i da ne predstavljaju uvek objektivnu stvarnost.
Nekako imamo previše poverenja u svoja čula i subjektivno iskustvo, te se ponekad slepo držimo svojih uverenja. Lakše nam je da nađemo opravdanje za one stvari koje su u suprotnosti sa našim uverenjem, nego da preispitamo i eventualno izmenimo ili potpuno odbacimo.
Odnos vrednosti i uverenja
Uverenja su tesno povezana sa našim ličnim vrednostima. Lične vrednosti su poželjni ciljevi koji motivišu ljude i služe kao vodeći principi u životu. Lične vrednosti pokazuju ono što je nekome važno.
Uverenja nam pomažu da razumemo svet oko sebe. Vode nas u donošenju odluka i reagovanju na situacije.
Vrste uverenja:
•korisna i nekorisna
•podržavajuća i nepodržavajuća
Podržavajuća uverenja su ona koja su optimistična i pokazuju samopouzdanje ili veru u sebe da možemo nešto da postignemo. Na primer: Ja sam sposobna.
Nekorisna ili ograničavajuća uverenja ograničavaju nas i često koče u životu.Ograničavajuća uverenja su uglavnom i netačna. Ljudi sa ograničavajućim uverenjima često osuđuju sebe ili druge. Na primer: Ja sam glupa. Ja ne vredim.
Kategorije uverenja: Uverenja možemo svrstati u uverenja o sebi, drugima, svetu i budućnosti. Na prvi pogled deluje lako, ali nije uvek lak zadatak identifikovati svoja osnovna uverenja, jer zahteva veliku količinu introspekcije, ali je lakše uz podršku stručnog lica.
Transformisanje uverenja
Kada utvrdimo ograničavajuća uverenja, modifikacija ovih uverenja će pomoći da se preoblikuju u podržavajuća uverenja. Transformisanje uverenja nije jednostavan zadatak jer su uverenja često duboko ukorenjena. Mi smo bukvalno rečeno vezani za njih, na neki iracionalan način volimo naša uverenja i ustvari ne želimo da ih menjamo. Vezani smo za njih jer su nam ova uverenja nekada bila od koristi i pomagala nam da se lakše nosimo sa životom u datom trenutku.
Svaki put kada čujete sebe kako izgovarate rečenicu koja u sebi sadrži reči poput “uvek”, “nikad”, “ne mogu”, “mora”, “ne sme”, “nemoguće”, “niko”, “svako”… znajte da se radi o uverenju!
I zapamtite da postajemo ono što verujemo da jesmo! Naša uverenja su povezana sa našim telom. Ono što verujemo o sebi, postaje naša sudbina.
Ukoliko želiš da otkriješ i transformišeš uverenja u cilju uspešnijeg i srećnijeg života zakaži coaching sesiju na:
☎️060/099-0000
❤️Na tvom putu podrške
Tvoja Jovana Stanisavljević
