Da li je svaki raskid bolan?

od: Jovana
raskid

Početak svake veze liči na bajku, tako romantičan i savršen, ali… Da, da, uvek postoji ono ali što devojci sreću kvari.
Mnogi parovi vremenom shvate da su suviše različiti, da ne mogu ispuniti i usrećiti jedno drugo, da su se promenili i udaljili. Ali je nekako i pored svega toga najteže ko će napraviti taj prvi korak (raskid) i otići iz “napuklog” odnosa, koji više nije zadovoljavajući.

Iz mog iskustva i iskustva mojih bližnjih, taj odlazak se nekako uvek odlaže. I to po principu što duže. Iako je jako loše po obe strane odugovlačiti ostanak u lošoj vezi. Kao da se čeka da dodje dobra vila sa čarobnim štapićem i reši konflikt.
Posebno je neprijatno za onu stranu koja je ostavljena.
Nije lako ni ostaviti, ma kako nam se to činilo. Sem ako se odnos nije pretvorio u mržnju i prezir.
Onaj koji ostavlja često ima osećaj krivice i griže savesti. Ali uprkos tome, svako ima legitimno pravo da ode iz veze u kojoj njegove pogtrebe nisu zadovoljavajuće.
Ne postoji raskid koji je prijatan!
Ili ja bar nisam čula.
Teško je da se nadju osobe koje u isto vreme žele da odu iz veze…
Raskid je tužan, bolan i neprijatan!
Posebno kada ostanemo predugo u vezi koja je odavno trebala da se završi.
Neke osobe nisu u stanju da prekinu lošu vezu, pa se igraju i “bacaju loptu” na suprotnu stranu. Po principu hvatanja slamke spasa ili dok se drugoj strani takoreći ne smuči. Ne bi li ona bila ta koja je prekinula agoniju.

A ne daj Bože ako u svemu tome postoji još i treća osoba. Tu se tek javlja ljubomora onoga ko je ostavljen, osećaj manje vrednosti i neizostavno “poredjenje” sa tom trećom osobom.
A o neprijateljstvu prema osobi koja je ostavila tek!
Najgore što može da se desi je da se ostavljena osoba dobije osećaj mržnje i želju za osvetom, jer se oseća odbačeno, iskorišćeno, povredjeno…

Koja god strana bili, uvek treba da poštujemo kako svoja, tako i tudja osećanja, što u praksi nije baš čest slučaj.

Takodje je važno da onaj koji ostavlja zauzme čvrst stav i ne poklekne pred osećanjem krivice, griže savesti…
I nikako ne treba davati ni najmanju lažnu nadu!

Treba razumeti da će proći i tuga i bol.
I da je za sve potrebno vreme!

Naravno, uvek je teže onima koji su ostavljeni, jer su njihova osećanja intenzivnija. Bitno je dopustiti sebi “tugovanje”, tačnije preboleti.
U suprotnom ostavljena osoba može ostati godinama vezana za osobu koja je otišla, što je tek ogroman problem.

Zato je važno da razumemo da svako ima pravo na svoj izbor i da to i poštujemo!

You may also like

Ostavite komentar