Drama zvana ego

od: Jovana
Drama

Wtfc?
Tri sata ujutru, znam, da ako sada ovo ne napišem neću nikad, znam da moram ove misli da “bacim” na papir.
Sad ili nikad, pitanje je…
I odlučih sad, ne bi li malo stišala bes, ljutnju, bol, uznemirenost, ljubomoru i ko zna šta se tu još skrilo…
Da malo “vrištim” po papiru, jer avaj naučila sam da se kontrolišem i da ne posežem za hranom u ovakvim “vrištećim” situacijama, tako da pisanje je majka!
Pisanje smiruje!
Da li me je*e ego ili sujeta?
Ili možda oba?! Ufff! Teško pitanje?
Da li sam spremna da čujem odgovor?
Ili samo mislim da jesam.
Zašto sam ljuta, besna, nezadovoljna, možda na neki način i ljubomorna?
Zato što nije po mome?
Zato što nije onako kako ja želim?
Zato što me slepo ne prati i ne sluša?
Ili zato što znam i osećam unapred svaki njegov postupak, svaku reč, svaki pokret i pre nego što je učinjen…
Možda i zato što nisam zaboravila neke prethodne stvari, jer kada guramo prljav veš pod tepih, nekako ipak dodje red i na njegovo pranje i čišćenje i to onda kad si najmanje raspoložen za to, kada se ne nadaš…
A onda me ošine misao, možda ja sve ovo radim jer volim dramu, jer želim da imam inspiraciju za ovaj text, a i prošle godine dobih na poklon od najbolje prijateljice broš na kome piše “drama queen”, hmmm, nekako se polako smirujem, ja drama, ma jok bre, ego se buni, ali ako ćemo pravo “drama na kvadrat”!
Ili ti “drama po potrebi” hihihi

A možda je i drama jer je dama sama!
Wooooow!
Još sam počela i da rimujem, ma ne, ovo je sprdnja.

Nego da se vratim ja na “okidač” za ovaj text!
Da nije bilo njega, ne bi bilo ni texta, a možda i malo mašta radi svašta pa vi “think about it”!
Ne znam da li nekada volim ili mrzim što sama sve iskreiram i što bude onako kako sam mislila da će biti
čak i ako u datom trenutku mislim da to ne želim.

Ovog puta “drama queen” je znala da njen dragi po povratku sa puta neće doći kod nje u topao krevet da se ušuška, nego će otići kući. A čekala ga je. Zašto? Pa naravno da dokaže sebi! I iako je to znala i osetila, uostalom i iskreirala, jako se naljutila, jer Bože moj devojčici je bila potrebna pažnja i ljubav i dokazivanje!
A i pevala je onu pesmu “čekala sam, čekala sam dragog čitav dan…”.

Ma koga bre ti je*eš?!
Samu sebe, njega ili je to sujeta ili ego?
Ili sve od ponudjenog!
A on umoran od posla, vozio čovek toliko sati!
I umesto da budeš divna duša, ljubav i razum ti si wtfc?!
I još se naduriš u telefonskom razgovoru i on pobesni zbog prigovaranja i počne da urla, a ti kažeš “laku noć” i pritisneš “end call”. I ne bi pozvala živa, ma ni u ludilu!
I ok, ko je sad tu šta? Ko je “drama”? A ko je “queen”?
A ko je kriv?
I gde je tu mir?
Da li je ego taj koji ne da mira?
Ego nas tera da budemo u pravu, a ne u miru!
Da li sam se poistovetila sa svojim mislima i uverenjima ?
Ili je sujeta tolika da ne može da shvati da nije najvažnija?!
Ili ja volim da patim?
Uhhh jbt koje otkriće!
Pa nisam valjda za džabe dobila titulu “drama queen”?
To mora debelo da se opravda!
A ta tvrdoglavost, ma to mora da je ego, još kad se na to nadoda i drama, koji zajeb…

Ali pošto sat kuca tika-tak, odlučujem da otpustim sve misli, sve emocije i sve iluzije, odlučujem da ne mislim o prošlosti, već da budem u sadašnjosti, k’o da sutra ne postoji, a opet sutra je novi dan!
Najvažnije je da sam osvestila, to je vec korak napred!
I briga me i za ego i za sujetu, koji su “otrov za dušu”, briga me za sve, najlepši je glas srca i duše!
Ali onda kada odlučimo da budemo u miru!
Polako mi se sklapaju oči, tonem u san.
Poslužila, iskoristila, zaboravila.
Papir pojeo!
Ćao, laku noć, nema više!
E to je ono kad osvestiš ego i kada ti posluži.
Kao što je meni poslužio u ove jutarnje sate!
Prigrlite svoj ego, upoznajte ga što bolje i neka vam lepo služi i na papiru i u stvarnom životu!
Who cares…

You may also like

Ostavite komentar