Kako preživeti razvod

od: Jovana
Razvod

Razvod je kolaps energije.

Razvod je u psihologiji predstavljen kao mala smrt. Dokazano je da zauzima drugo mesto na lestvici najstresnijih i najbolnijih događaja u životu.

Sve dok ostajemo u bolu, ljutnji, besu i nosimo teret prošlosti, mi smo blokirani i nema novog početka.

Sporazumni razvod ili traženje krivca

Iskustva su različita. Ako možete sporazumno da se dogovorite sa “drugom stranom”, da radite najbolje za svoju decu i da budete prijatelji onda je to skoro pa idealno, vi ste takoreći na “konju”!

Za sve je potrebno vreme da dođe u balans, pa i za to. Nažalost postoje i iskustva koja nisu baš lepa. Kada dođe do razvoda uopšte nije bitno ko je kriv. Da je moglo da traje i funkcioniše ne bi se završilo. U svemu tome deca su najvažnija. Ona nisu nizašta kriva.

Ne volim te više, ali se ne razvodim

Danas ima mnogo ljudi koji ostaju u braku iako se ne vole. Čak i ne žive kao par, nego pro forme radi. Parovi koji nalaze izgovore poput deteta, iako je dete odavno postalo punoletno. Ili materijalnu situaciju kao što je nemanje posla, prihoda, krova nad glavom… A ima i onih koji ne žele da dele novac i imovinu koju su stekli u braku, nego ostaju zarobljeni tu gde jesu, jer im svest ne da da se maknu dalje.  A imamo i posebnu grupu “šta će narod, komšija, familija da kaže”. Oni se pred drugima pretvaraju da je sve u redu i da vode idiličan život, a kad su sami ne mogu da se smisle, svako živi svoj život, ima drugog partnera… Tu su i oni takozvani “preljubnici” koji su u braku, ali švrljaju sa strane, jer su nezadovoljni bračnim partnerom, a nisu spremni na razvod, pa nađu neki izduvni ventil…

Sporazumni razvod

Svako ima svoje granice i svoje zašto i zato!

E sad, ne treba nikoga osuđivati, jer svako je priča za sebe. Svako ima svoja uverenja i granice i svakome je potrebno vreme. Ljudima je teško da izađu iz zone komfora! Jako teško! U kakvom god braku da žive to je njihova zona komfora, jednostavno su se uljuljkali u to. To je navika, prosek, neko nezadovoljstvo, ali ljudi zbog svojih misli i strahova ne izlaze iz zone komfora, ne znaju i ne vide bolje.

Postoje žene koje godinama trpe fizičko i psihičko nasilje. One ne traže razvod i ostaju u tom braku kao žrtve iz straha. Obično nemaju podršku porodice i bližnjih. A postoje i oni sujetni koji ne žele da se razvedu, jer ne mogu da zamisle da im partner bude srećan sa nekim drugim. Makar oni živeli nesrećno do kraja života, jer je sreća druge strane za njih najbolja osveta. A ima i onih koji su navikli tako da žive i ne znaju drugačije. Jednostavno svest im ne da dalje da se maknu.

Podrška ženama

Kada neko gleda sa strane obično kaže na sve to, pa ja bih se odmah razvela, ne razumem šta čeka i zašto to trpi… Ali nije sve onako kako izgleda i nije sve tako lako. Mogu to pouzdano da vam kažem i tvrdim iz mog iskustva, kao i iz iskustva mojih bližnjih. I ja sam jedna od onih koja je prošla razvod. I ne, nisam bila “na konju” ako se sada pitate. I nije me sramota da govorim o tome, jer želim da se što više žena osvesti i izbori za sebe! Jako želim da žene znaju da nisu same i da imaju podršku. Generalno mislim da su žene nedovoljno podržane od strane države i da zakon nije baš primenljiv u svim segmentima.  Ujedno su i institucije jako spore, posebno sudovi.

Svim ženama koje su u braku, a žele da se razvedu, ali nemaju podršku porodice, prijatelja, uslove…, a možda  ni materijalnu mogućnost da plate advokata želim da poručim da vi to možete! Potrebno je da ste sigurne da znate šta želite i da dobro sagledate sve opcije “za” ili “protiv”.

Kad ste sve sagledale i kada ste sigurne da želite da se razvedete onda nema nazad. Kreće jedan proces koji je dug. Pravda je spora, ali dostižna. A vremenom naučite da čak nije ni važno da budete u pravu, nego u miru!

Podrška ženama

Borba sa samim sobom

Za početak, bilo da ste vi ta koja želite razvod ili da ste se našle pred svršenim činom, pripremite se da se snabdete paketima papirnih maramica, jer će suze navirati kao u potocima.

Kada do toga dođe počinje da izlazi sav bol iz vas, sva tuga, svi strahovi isplivavaju na površinu i racionalni i neracionalni. Javlja se jedan vid depresije! Vi sebi postavljate million pitanja na koja u tom trenutku niste u mogućnosti zdravorazumski da odgovorite. Bukvalno kao da se čistite od svih negativnih emocija koje ste do tada držale u sebi. Meni su lično trebali meseci da se očistim i pročistim. Meseci puni suza, bola i straha. Međutim svako je priča za sebe! Sve zavisi od osobe do osobe.

Zatim sledi osećaj krivice i griže savesti. Možda ja ipak nisam vredna čim nisam uspela da sačuvam brak! Možda nisam bila dobra majka i žena! Možda nisam znala da cenim šta imam, jer uvek može gore. By the way svest vam je u tim trenucima toliko sužena da o boljem ni ne pomišljate, jer prosto vi to pobogu ni ne zaslužujete! Da li sam pogrešila, da li sam odvojila dete od oca ili je otac odvojio dete od mene…

U vašoj glavi ćete čuti na stotine pitanja i nedoumica, biće to borba vas sa samim sobom. A o pitanjima poput šta mi je to trebalo, ko zna šta me čeka i sličnim da i ne pišem… Ne brinite, treba vremena, ali proći će.

Zatim ulazite u racionalniji period kada polako otpuštate negativne emocije. I osećate ogromno olakšanje. Postajete svesni da je ipak dobro to što ste uradili. Ponosni ste na sebe ma koliko teško bilo i ma koliko žrtve podneli. Ma kolika da je cena! Spoznajete da vi to možete, da imate snage da se suočite i izborite sa svim nedaćama koje vas čekaju. Vi zaslužujete bolje, a posebno vaše dete! Polako počinjete da spoznajete da je život izvan zone komfora. Jedan divan život pun slobode i kreativnosti! I da zaslužujete da živite kako vi hoćete!

E onda kreće akcija, osećate se ispunjeni energijom i snagom, onda ste spremni da ne dopustite nikom da vam poruši snove ili ne daj Bože oduzme dete. Kod nas ima na stotine primera otac majci uzeo dete, otac ne daj Bože ubio majku, a dešavalo se i dete…

Ali nećemo da širimo negativu. Da se skoncentrišemo na ono što vi možete da uradite, to jest preduzmete u tim trenucima.

Konkretni koraci koji olakšavaju razvod

Saveti vezani za nasilje u porodici

Prvo što treba da uradite ako je ne daj Bože nasilje u porodici ili neko maltretiranje jeste da pozovete policiju, prijavite nasilje. Zatim odete kod doktora koji će vam napisati izveštaj i slikati, ako imate ne daj Bože neke povrede. Da podnesete krivičnu prijavu, što je od presudne važnosti, jer samim tim se nasilniku momentalno oduzima dete.

Znam da to nije uopšte lako! Ali kada više ne budete mogli da trpite to, vreme samo dođe! Vi ćete to i uraditi, ne brinite, ništa ne može da se desi pre nego što mu je vreme!

nasilje u porodici

Saveti vezani za dogovor oko viđanja deteta

Obraćanje nadležnim institucijama

Ukoliko nemate posla sa nasilnikom, ali imate probleme oko dogovora, viđanja deteta, onda treba da se obratite nadležnom Centru za socijalni rad na vašoj opštini gde živite. Odmah da vam kažem da su jako spori i neažurni, neki čak i potkupljivi, nisam čula nijednu pohvalu na njihov račun. Ako ste nezadovoljni njihovim radom obratite se drugostepenom organu koji je iznad Centra za socijalni rad, a to je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Nemanjinoj ulici. Takođe možete da se obratite Ombudsmanu koji se nalazi u Deligradskoj ulici. A imate i opciju da se žalite Gradskom centru za socijalni rad u Ruskoj ulici koji je iznad svih Centara za socijalni rad po opštinama. Najefikasniji organ jeste Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja koji brzo i savesno obavlja svoj posao.

viđanja deteta

Saveti vezani za advokata

Što se tiče advokata ukoliko vam finansije dozvoljavaju da ga angažujete, moj vam je savet da dogovorite fixni iznos za ceo postupak. Advokati po izlasku na sud uzimaju od 100-200 eur i nije im u cilju da vam se postupak što pre završi nego ga još odugovlače, čast izuzecima. Obavezno ne prepuštajte sve advokatu, nego sami idite u sud. Na šalteru za pisarnicu tražite uvid u vaš predmet, potreban vam je samo broj predmeta i redovno se informišite, jer to je vaše pravo. A vama nema ništa bez vas! Zapamtite to!

Ima jedna stara izreka koja ovu situaciju najbolje opisuje, a to je : “Tuđa ruka svrab ne češe”!

Ako vidite da predmet stoji u sudu i da se ništa ne dešava, obavezno napišite urgenciju za postupanje. Ako ni to ne pomogne, napišite još jednu. Ako ste kojim slučajem nezadovoljni sa sudijom, vaše je pravo da tražite izuzeće sudije. Imate pravo da se obratite i predsedniku suda.

Verujte mi i to i žalbu na Centar za socijalni rad možete sami da napišete, nema potrebe da plaćate advokatu minimalno oko 50 eur za jedan podnesak, sem ako niste dogovorili fixni iznos.

Takođe ako ste nezadovoljni odlukom ili radom Centra za socijalni rad, pored gore navedenih institucija, uvek možete da zatražite veštačenje. Sud obično određuje Kliniku za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević”, ali ako vi to zahtevate, a ne sud, morate znati da veštačenje svih vas, to jest roditelja i dece košta oko 90000 dinara. Ono je najmerodavnije i ima veći značaj nego Centar za socijalni rad.

Inače moj savet jeste da uvek pored advokata, ako ste u prilici potražite i mišljenje sudskog veštaka i psihijatra. Ja sam dobila preporuku od drugarice i naišla na predivnog čoveka koji je sudski veštak i psihijatar. Pošten, častan, pametan i iskusan čovek koji mi je mnogo pomogao, kako savetima, tako i iskustvom koje ima pa skoro već 40 godina, baveći se ovim poslom.

I za njega ili nekog njemu sličnog vam je potrebno da odvojite oko 2 sata i oko 4000 dinara ako odete privatno, a možete da dobijete neverovatne savete. Celu strategiju za razvod – šta i kako treba da uradite za dobrobit vašeg deteta i ukoliko vam je potreban izveštaj lekara psihijatra.

Takođe idite na razgovor kod psihoterapeuta! Topla preporuka! Nemojte da se stidite ili da vam bude glupo. Potrebno vam je podrška sa svih strana, da vas neko osnaži! Osećaćete se bolje ako radite na sebi. Danas vam za to nije potreban novac. Imate toliko Savetovališta koja rade besplatno, čak vam nije potrebno ni zdravstveno osiguranje za to. Imate Savetovalište pri Centru za socijalni rad, pri svakoj opštini, a imate i Savetovalište pri klinici “Dr Laza Lazarević” koje je izmešteno i nalazi se u “Beograđanki” pod sloganom “Nisi sama”.

Takođe imate razne nevladine institucije koje se bore za nezavisnost i podršku žena u svakom smislu.

Uvek možete da odete u Palmotićevu u Institut za mentalno zdravlje, odsek Savetovalište za brak i porodicu, gde će vas posavetovati šta da radite u zavisnosti od situacije i pomoći oko svega vezano za razvod.

Znajte da niste same, da imate podršku i ostalih žena, koje su prošle sličnu ili istu situaciju. Čak i da nisu, svaka žena ima empatiju. Zato prihvatite sebe baš takvu kakva ste!

Sledite svoja osećanja, želje i snove. Ne plašite se! Oslobodite svoje strahove! Znajte da kada se jedna vrata zatvore, druga se otvore i to nova, lepša i bolja! Ne žalite ni za čim, to je gubljenje energije! Usmerite se na danas i sada, šta možete da uradite, jer time činite bolje sutra! Budite u miru sa sobom! Nov put je pred vama, lepši i bolji!

You may also like

Ostavite komentar