Koliko puta ste se kajali zbog neke odluke koju ste doneli? 

od: Jovana
odluke

Ja mnoooogo, bezbroj. Krivila sam sebe. Krivila sam druge. Krivila sam koga sam stigla. Dok nisam naučila da preuzmem odgovornost za odluku koju sam donela i da se uskladim sa odlukom. Dok nisam sebi oprostila. Dok nisam sebe prihvatila. Dok nisam sebi priznala, da sam znala i umela bolje, uradila bih. Tada nisam znala ni umela bolje. A i danas kako znam, tako i radim. Za nekog nedovoljno dobro. Za mene je baš po meri. Taman. Drugačije ne umem, to nisam ja. Konačno sam to priznala sam sebi i prihvatila. Tako je, kako je! To sam ja! Ne postoje pogrešne odluke.
Postoje samo odluke koje smo u tom trenutku doneli i  napravili najbolje kako smo znali i umeli i tačka.

Svakodnevno smo prinudjeni da donesemo mnogo odluka. Počev od onih banalnih, gde ćemo da jedemo, da li ćemo se videti sa nekim, kojim putem ćemo krenuti od tačke A do tačke B…
Odluke je nemoguće izbeći! Ma koliko one trivijalne ili teške bile!
Inače iz sopstvenog iskustva mogu da kažem da odluke ne treba odmah donositi. Nego hladne glave. Pustiti što bi rekli da prespava, jer jutro je pametnije. I odluci je potrebno vreme. A i nama, potrebno nam je da budemo potpuno mirni i sigurni da smo doneli pravu odluku.
Možda bi baš sada trebalo završiti vezu, promeniti posao, ofarbati kosu… Možda! Od same ideje do odluke je potrebno da prodje neko vreme. Svakom je potrebno različito vreme.
Postoje odluke koje smo doneli naprečac i nikada se nismo pokajali, a ima i onih zbog kojih se kajemo i dan danas. Po principu šta bi bilo, kad bi bilo…

Ono što meni pomaže kada nisam sigurna u svoju odluku jeste da to podelim sa bliskom osobom i saslušam njen savet. Naravno, svako će na kraju uraditi kako želi, ali treba saslušati i drugu stranu.

Koliko puta mi se samo desilo da sam pomislila da bih tada, u tom trenutku, u afektu uradila jedno, ali ne uradim, nego sačekam koji dan, da odstoji, da prespava, da se smiri, da se uskladim sa odlukom i na kraju donesem potpuno drugačiju odluku od prvobitne, ali ispostavi se najbolju moguću.

Zapamtite, mi smo ti koji sebe najbolje poznaju, mi smo ti koji tokom celog života donosimo odluke i snosimo posledice istih. Svaki naš izbor je zapravo odluka!

Ono što meni pomaže pri donošenju odluka jeste:
– da sagledam svu dobrobit, ali i štetu koju mogu imati
– da slušam svoja osećanja, to jest srce
– da preuzmem odgovornost za moju odluku
– da ponekad prepoznam bojazan, to jest strah ili šta me već koči I blokira u odluci
– da saslušam druge, ali da donesem odluku samostalno

Kako ti donosiš odluke?
Da li se nekada kaješ zbog donešenih odluka?
Da li kriviš sebe?
Ili si naučila/o da se za prosutim mlekom ne plače…?!
Volela bih da podeliš sa mnom i tvoja iskustva…

You may also like

Ostavite komentar