Kosmaj i još po nešto

od: Jovana
kosmaj

Ovaj text o Kosmaju vam pišem na predivnom i snežnom Kopaoniku. Isključena od socijalnih mreža. Uključujem se samo kada ja to poželim. Tačnije kada se uželim. Ne znam ni sama kako sam izdržala dok nisam sela za svoj laptop da napišem ovaj blog post. Da li je kreativa proradila ili sam se uželela pisanja ili sam puna emocija zbog putovanja na Kosmaj i moje Anice.

Hmmm, ajde da krenem redom. Šta god to značilo, jer nekada je i nered red. Pa tako i ovaj blog post neće biti običan text kakav očekujete o Kosmaju. Ovo je Kosmaj i još ponešto.

Jednog divnog i sunčanog dana…. ahahaha, šalim se malo. Bio je ponedeljak, radni decembarski dan, ja ne znam gde ću pre od obaveza koje imam pred put na Kopaonik. Ali avaj, kako nevolja nikad ne ide sama, u ovom slučaju nevolja je zvana Ana. Dobih poziv od Ane da je posetim na Kosmaju. Da obidjemo planinu i ručamo zajedno. To je onaj poziv koji se ne odbija!
Koji ma koliko obaveza da imaš sve ispremeštaš, jer osećaš titranje u stomaku da moraš da ideš. Osećaš treperenje u grudima. Tog trenutka to je prioritet! Intuicija je nepogrešiva. Duša mi ište! I posle nek mi neko kaže da ne može, nema vremena… Ljudići moji sve je da li hoćemo i želimo i da li nam je to nešto u tom trenutku prioritet. Da li nam je to važno.
I ja odlučih i srcem i dušom da mi je da vidim Kosmaj i jednu Ana u tom trenutku jako bitno. A i kako beše ona druga pesma, studirala sam nevolje… A i avanture!

Dogovorile smo se lako i brzo. Kao da se znamo godinama. A ne kao da smo se videle svega dva puta u životu pre toga. Naše duše su se prepoznale. Toliko sam bila uzbudjena pred put na Kosmaj, kao da u najblažem slučaju putujem u neku daleko istočnu zemlju. Osvanula je sreda. Hladan, decembarski dan. Svega tri stepena napolju. A meni toplo oko srca. Idem kod moje Ane, jer svako ima svoju Anu. Eto i ja sada imam moju. Ana mi je nagovestila, za svaki slučaj, kao da je Nada Macura, da se obučem toplo i slojevito. Na planini je hladno i zna da duva, a i pešačićemo dosta. Ja sam se zabundala, sela u auto i krenula put Ane.

Put mi je prošao nikad brže. Za tili čas našla sam se ispred restorana “Radovanje” u Sopotu. Dočekala me je Ana sa sve kokama koje razdragano trčkaraju i kljucaju po okolnom dvorištu. Sela sam kod Ane u auto i krenule smo u našu avanturu zvanu Kosmaj. Dok smo se vozile Sopotom čula sam divne priče o meštanima, posebno o predsedniku opštine Žiki, koga iz milošte zovu “Tito” i svi meštani se bukvalno kunu u njega, a koji je na mestu predsednika više od tri decenije. Pa živeo “Sopotski Tito”.

 

 

Prva stanica nam je bila čuveni “drveni vidikovac” na Kosmaju sa kojeg se pruža predivan pogled na okolna sela, a preko Sopota se, kada je vedro vidi i Avala i Beograd. Dobile smo još jednog drugara na putu ka vidikovcu. Pitomu i dobru kucu koja je trčkala za nama, pokušala da skače po nama. Kuca se popela sa nama do pola vidikovca. Nažalost toga dana je bilo malo maglovito, tako da pogled nije pucao do Beograda. Ali, na radost, eto prilike da dodjem drugi put kada bude vedro.
Ana, jel čitaš ovo?! Neko nadje izgovor, ja uvek razlog hihihi! Posebno moram da vas upozorim da je vidikovac jako klizav kada padaju sneg i kiša, pa je tako moja Ana završila na guzi, dok smo se spuštale dole. Hvala Bogu, nepovredjena. Naravoučenije, polako se penjite, još pažljivije spuštajte.

 

S obzirom da je ovo moja prva poseta planini Kosmaj (znam sramota je, tako blizu cccc) beskrajno sam zahvalna što mi je Ana bila najbolji mogući turistički vodič i srdačna domaćica. A tek vozač! Planina Kosmaj nalazi se na samo 60 kilometara od centra Beograda, što je čini jednom od najpopularnijih destinacija među turistima. Planina Kosmaj nalazi se južno od Beograda u okolini Sopota i Mladenovca. Kosmaj je druga po redu najniža planina u Šumadiji, sa najvišim vrhom 626 metara. Ima tri vrha koji se ističu: Mali, Goli i Rutavi.

Planina obiluje bukovom i hrastovom šumom, prelepim i prostranim livadama i proplancima, a u podnožju su zastupljeni voćnjaci i njive. Naziv Kosmaj nastao je od keltske reči cos, što znači šuma i predindoevropske reči maj u značenju planina. Međutim, Rimljani su Kosmaj prilagodili mitologiji, te označava stanište boginje Maje. U rimskoj epohi, Kosmaj je bio značajno rudarsko središte, a ruda gvožđa iskopavala se i pre dolaska Rimljana. U Drugom svetskom ratu na području Kosmaja delovao je čuveni Kosmajsko-posavski partizanski odred, a palim borcima iz tog odreda je na vrhu planine podignut spomenik. O njegovom izgledu odlučivali su skultptor Vojin Stojić i arhitekta Gradimir Medaković.
Čuveni spomenik nam je bio druga stanica. Kao što vidite na slikama, kad slika Ana, Jovana ispadne sa rogićima.

 

 

Treća stanica je manastir “Tresije”. Iako se još uvek pouzdano ne zna ni tačna godina gradnje, a ni ko je bio ktitor, istorija manastira Tresije na Kosmaju, u opštini Sopot, nadomak Beograda beleži podatak da je na istom mestu još 1560. godine postojao manastir Tres, kako je navedeno u turskim spisima. Takođe, postoji i podatak da je u to doba u manastiru živelo čak 12 kaluđera.

 

Čak i danas, posle toliko vekova i istraživanja ne postoji precizan podatak kada je tačno manastir Tresije, na Kosmaju sazidan, ali se pretpostavlja da se to zbilo početkom 14. veka, odnosno 1309. godine. Uz to, postoje sporenja i ko je bio ktitor manastira, uzevši u obzir da pojedini stručnjaci navode podatak da je to bio srpski kralj Dragutin, dok drugi, pak tvrde da je to bio srpski despot Stefan Lazarević. Ipak, za nijansu prednjači mišljenje da je manastir Tresije, na Kosmaju podigao kralj Dragutin, rođeni brat srpskog kralja Milutina Nemanjića.

Manastir je obnovljen početkom 18. veka, 1709. godine, kada su došli kaluđeri iz manastira Rakovica, kod Beograda, na čelu sa igumanom Visarionom. I danas postoji svedočanstvo o ovoj obnovi, u vidu natpisa koji je uklesan u kamenu, a smešten je sa leve strane ulaznih vrata u glavnu manastirsku crkvu, koja je posvećena Svetim Arhangelima Mihailu i Gavrilu. Nažalost, manastir Tresije, na Kosmaju je ubrzo ponovo ostao pust i zapušten, da bi bio obnovljen tek 1950. godine.

 

Danas je manastir Tresije, na Kosmaju domaćin manifestacija : ” Dani Milovana Vidakovića ” i ” Pod lipama manastira Tresije “. Manastir je muški i na njegovom čelu se nalazi Otac Jovan. Kada je u pitanju arhitektura, manastir Tresije, na Kosmaju se smatra jednim od predstavnika Raške škole arhitekture.

 

 

I za sam kraj, četvrta stanica je i početna tačka mog i Aninog nalaženja, restoran “Radovanje”. S obzirom da me je Ana prilično izmorila i pričom, a i šetnjom. Nekih 5 km pešačenja po ciči zimi nije zanemarljivo, složićete se. Ana je morala da se iskupi jednim savršenim ručkom. “Pohovana paprika punjena kajmakom” je pravi specijalitet. Smazala sam je začas.
Ono što me je oduševilo jesu “dimljena špic rebra sa mlincima”, koja sam prvi put jela. Prste da poližeš! Sve je bilo preukusno. Ali sladju i krckaviju “pitu sa jabukama i plazmom, prelivenu sladoledom od vanile”, koja se lepi za nepce, nisam jela.

 

I tako teška srca podjoh za Beograd, a bogami i teškog, prepunog stomaka. Do narednog puta, nosim najlepša sećanja. Put na Kosmaj je zadovoljio i jedi i putuj i voli. S toga, topla preporuka je da posetite Kosmaj, da jedete u restoranu “Radovanje” u Sopotu i da volite nekog, a ja ću moju Anu.

 

Pišite mi u komentarima da li ste vi posetili Kosmaj i kako vam se dopada?

You may also like

Ostavite komentar