Ljubav i letovanje

od: Jovana

Večita tema je gde ići na odmor to jest letovanje?
Razmišljam danima na tu temu.
Leto. Sunce. 39 stepeni u hladu.
Na prvi pogled izgleda tako prosto i lako.
Odlučiš gde ćeš na odmor i ćao.
To je to. Bingo.
Em si čekao taj odmor toliko, em sad kao praviš neku
famu i teškoću oko toga.
A ustvari zna da bude težak zajeb. Samo takav!
Posebno ako u to letovanje spada i ljubavni odnos.
Bilo koje vrste.
Parovi u najavi, novonastali parovi, dugometražni
parovi, supružnici…
Svi mi manje-više prodjemo kroz te faze.
Upravo razmišljam gde bih išla. Uključujući million
faktora. Da li ako idem na isto, to jest već poznato
mesto znači da volim stabilnost, rutinu, da mi je
komforno?!
A ako mi je nezamislivo da letujem na istom mestu, da
li to znači da mi je potrebna neka avantura?!
I kakve uopšte veze ima to moje razmišljanje i
neodlučnost sa mojim emocijama?!
Možda bih sada najviše volela da idem sama na
letovanje. Možda!

A kada bi me pitali da odem na pusto ostrvo i imam
pravo da povedem jednu osobu i jednu stvar, šta
mislite šta bih rekla?!
Dete i knjiga.
A stvar koju bih najradije ostavila?! Tačnije jedva
dočekala da ostavim?!
Telefon!
Možda me nekad i pitaju.
Nada umire poslednja!
Amin!
Naučno je dokazano da oni parovi koji godinama
odlaze na ista mesta ne vole promene, već sigurnost i
udobnost. Oni parovi koji svaki put letuju na drugom
mestu teže da im ne bude dosadno i da istražuju novu
okolinu. Dokazano je da se oni manje svadjaju, jer su
okrenuti ka spoljnim faktorima u odnosu na parove koji
odlaze na poznata mesta.
E sad, moja prva sećanja za letovanje su vezana za
mamu i tatu, kad smo bili u Grčkoj na moru. I za
ogromnu kuću za barbiku i kena. Roze boje!
Kao i za prvo letovanje sa drugarima iz vrtića u Crnoj
gori. Koje mi budi uspomene na majmunčeta sa kojim
smo se slikali, na zmiju koju smo videli sa terase i na
prvu simpatiju.I sve je to nekako lako, slatko, veselo i uzbudljivo.
Dok ne počnemo da letujemo “u parovima”.
Za nove parove je to jedna vrsta testa.
Ako preživimo letovanje, preživeli smo i mi.
Ne kaže se džabe da treba provesti duže vreme sa
nekim na jednom mestu da vidimo da li nam taj neko
odgovara i kako se slažemo.
Posebno je bitno kako ko doživljava letovanje.

 

 

Ja sam mnogo puta doživela konflikt.
Na primer meni taj period odgovara da budem pasivna
spavam do kasno, da samo ležim, sunčam se i čitam
knjigu, a mom partneru sasvim suprotno. On bi
aktivnost od ranog jutra. I obrnuto. Važno je uskladiti
svoje želje sa partnerovim željama. Svako teži da radi
ono u čemu uživa i nije nimalo lako ostvariti
kompromis da obe strane budu zadovoljne ili dogovor
da svaka strana radi šta želi uz obostrano poštovanje.
Takodje tada izlazi ili sve “najbolje” ili sve “najgore” iz
tebe, to jest nas.
Prvo, usmereni smo isključivo jedno na drugo, a onda
nije ustvari čak ni bitno gde idemo, nego kako se
osećamo, jer mi sebe nosimo na to putovanje sa svim
mislima, nadanjima i strahovima.
“Dugometražni” parovi često izbegavaju da idu sami na
odmor, jer onda na videlo izlaze svi njihovi “problemi”.
Oni tokom letovanja ne nestaju, nego se pokazuju u još
većoj meri, kulminiraju jer je par usmeren isključivo
jedno na drugo. Kada je više ljudi na odmoru, onda je
prosto drugačija energija grupe, usmerena na više ljudi
i zajedničke aktivnosti. Lakše se diše!
Da me sad pitate šta je bolje, šta uraditi, kako i sa kim
letovati rekla bih vam ne znam!
Letovanje mu dodje kao neki “check in” veze.
Da malo proverite i pročešljate vaše odnose.
Da malo više zavirite u sebe, spoznate svoje potrebe i
dodjete u kontakt sa sobom.
Ma verujte mi, ni najluksuzniji hotel na drugom kraju
sveta mi nije pomogao kada su emocije bile na
“izumiranju”.
Onda ti taj “glamur i sjaj” samo još više pojačaju
dramu!
A tek kada dodju deca, pa mi više nemamo pravo da
slušamo “svoje unutrašnje dete” i naše potrebe, da
stavimo sebe na prvo mesto i da uživamo,… nego je sve
podredjeno detetu.

I tako izvrteh ja valjda sve ljubavne opcije parova na
letovanju i dodjoh do zaključka da treba imati hrabrosti
otići sam/a na letovanje.
I skupih tako ja tu hrabrost pre nekoliko godina.
I odoh. Videh. Pobedih. Koga? Sebe?!
Turska, hotel “five star all inclusive”, sve full, pršti od
luksuza. Ja sam 5. dana provela spavajući, čitajući
knjigu, jedući i u bolovima. Boleo me je jako želudac.
Pobegla sam u daleku Tursku, jer nisam mogla “nekog i
nešto” da svarim, ali nisam pobegla od sebe!
Zato dvaput razmislite gde idete i sa kim idete!
I zbog čega!
Nekako se uvek lakše podnosi bol kući, na poznatom
terenu, u svoja četiri zida.
Danas pažljivo biram gde ću i sa kim ću da idem.
Ako mi se ne ide, ako mi se ne svidja društvo, ostajem
u miru kući.
Najlepše se osećam kući, kad legnem u moj krevet.
Zato se uskladi sa svojim željama, nadanjima i
očekivanjima.
I provedi se divno na letovanju!
U “paru” koji ti najviše odgovara!
Pa makar “taj par” bila/bio ti!

 

You may also like

Ostavite komentar