Teško je pronaći granicu izmedju sebe i tebe. Još teže sa sobom.
Ni sama nisam umela da postavim granice. Vežbala sam, učila.
Nije bilo lako, naprotiv, bilo je teško. Ponekad i mučno. Uz puno suza. Neizgovorenih reči. A onda kad naučiš i prvi put izgovoriš to je*eno NE , posle toga sve ide lakše. Prestaneš gutati knedle. Prestane da te boli grlo. Prestane da te guši u grudima.
Jednostavno kažeš NE.
Ne mogu.
Neću.
Ne želim.
Tačka.
I da, nije ti žao.
Dobro, ajde prvi put ti je možda glupo.
Nepoznato. Osećaš krivicu. Osećaš grižu savesti. Možda čak i greh.
Ali posle par puta sve utrne. Ne osećaš ništa od toga. Osećaš samo ljubav prema sebi! I osećaš se tako je*eno dobro. Kao kad izbaciš nešto što se godinama skupljalo.
Izbaciš smeće iz kante za djubre koje se nataložilo.
Ko hoće da poštuje tvoje granice hoće, molim, hvala lepo. Ko neće…nek ide u 3 lepe…
I da znate, uvek će vam se neko pametan naći da kaže: ti si sebična, ne poštuješ druge, bla bla bla…, i to obično neko koga volite, iz bliže porodice.
Možda je to donekle i istina, ali tu počinje ljubav prema sebi, počinješ da poštuješ sebe. Znaš i osećaš celim svojim bićem dokle možeš da ideš, a dokle ne…, osećaš šta ti prija, a šta ne…, počinješ da slušaš svoje telo, intuiciju, znaš šta te čini srećnom, a šta ne… dokle možeš i želiš da ideš.
Zdrave granice su mesto gde počinje ljubav, prvo prema sebi, a onda i prema drugima…
Pa i u avionu vam kažu stavite pojas prvo sebi!
I znajte da kada počnete da volite sebe i postavljate granice, ljudi kreću da izlaze iz vašeg života, vaš život počinje da se čisti… , kao da ste napravili veliko spremanje. I ne zadržavajte te ljude, pustite ih da odu, oni pravi koji treba da su pored vas će ostati.
Ne brinite! Preživećete i bez njih.
Još bolji i sretniji.
Šta će vam neko ko ne poštuje vaše granice?!
Zato volite sebe, a kad volite sebe volećete i druge i bićete bolji drugima, radite ono što volite, osećate i želite i ne obazirite se na tudja mišljenja.
LOVE U!
