ŠTA SE DEŠAVA SA NAMA DOK SVOJE EMOCIJE GURAMO POD TEPIH?!
Zašto su neki ljudi u kontaktu sa svojim emocijama, prihvataju ih, dok ih drugi potiskuju i guraju pod tepih?!
Kada svoje emocije guramo pod tepih trenutno se osećamo bolje, medjutim na duže staze počinju da se javljaju neki simptomi kao posledica nagomilavanja neprijatnih osećanja.
Počnemo da se saplićemo o taj tepih, o tu gomilu, da padamo, da se povredjujemo.
Naše telo pamti, ne zaboravlja. Potisnute emocije utiču na naše zdravstveno stanje.
Odmalena nas uče da potiskujemo emocije. Uglavnom naučimo u primarnoj porodici, u detinjstvu, emotivni obrazac koji nosimo kroz život. Neki nauče da je u redu iskazivati emocije, plakati, biti ljut, besan, tužan…dok drugi nauče da nije lepo plakati,
cmizdriti, iskazivati emocije…jer to znači da si slabić…
Samim tim smo naučili da su neke emocije “zabranjene”, jer kako to da dečak sme da plače? To je znak slabosti i ako dečak plače, on je slabić.
Kada doživimo dogadjaje koji nas emotivno preplave i nismo u stanju da isprocesuiramo šta nam se dešava i prihvatimo svoje emocije i ispoljimo ih na zdrav način, nego ih skrivamo i potiskujemo, kako od sebe, tako i od drugih, mi zarobimo emocije u telu. Kada ih zarobimo i nerazrešimo, one se nakupljaju i oduzimaju nam energiju, dovode naše telo u disbalans, iscrpljuju nas, da bi se na kraju fizički manifestovale. Jer kada ne prihvatimo svoje emocije i ne osvestimo i isprocesuiramo ih, kada ih odbijemo, skladištimo ih u telu i stvaramo toksičnost u svom umu, telu i srcu.
To može dovesti do bola, hroničnih zdravstvenih problema, napetosti u mišićima, nesanice, mučnine, anksioznosti, narušenog blagostanja, previse jela i pića, pušenja, umora…
Uglavnom potiskujemo neprijatne ili kako ih neki zovu negativne emocije, snažne emocije poput besa, ljutnje, straha, tuge, frustracije…
Za naše zdravlje je od krucijalnog značaja da razumemo koliko je važno da udjemo u kontakt sa sobom, sa svojim emocijama, da znamo šta osećamo, koja je naša primarna emocija.
Da bismo se oslobodili neprijatnih emocija, istisnuli ih iz tela kako nam ne bi nanosile bol, potrebno je da ih izražavamo. Da primetimo šta nam se dešava u telu i da prihvatimo tu emociju, bez osudjivanja. Da pitamo sebe zbog čega se tako osećamo, koji je razlog…
Nisu sva osećanja prijatna, ali su korisna.
Posebno se plašimo onoga što nam je nepoznato, a osećanja su većini ljudi nepoznata.
Zato je važno da postanemo emocionalno pismeni i naučimo kako da zahvaljujući razumevanju naših emocija unapredimo naš život.
Zatim da brinemo o našem umu i telu, da radimo šta nam prija…da provodimo vreme sami, da šetamo, čitamo, meditiramo, pišemo, slušamo muziku…
Većini ljudi čitanje i edukacija nisu dovoljni kako bi prihvatili svoje emocije i to je sasvim u redu, jer ne možete ni očekivati da će se to desiti preko noći. Rad sa stručnim licem umnogome olakšava i ubrzava proces učenja.
Prihvatanje i razumevanje emocija je jedna od tema na kojoj radim sa klijentima.
Ukoliko ti je potrebna podrška u razvijanju emocionalne inteligencije zakaži coaching sesiju na e-mail: Jovanajocko5@icloud.com ili na broj telefona: 060/099-0000.
Na vašem putu podrške
vaša Jovana Stanisavljević
