Svi putevi vode kroz Rumu

od: Jovana

Prvi vikend avgusta bio je odličan povod za okupljanje i druženje sa kolegama blogerima i novinarima u okviru najveće turističko, gastro-hedonističke manifestacije u opštini Ruma – “RumFest”, koja se već devetu godinu zaredom održava u organizaciji Turističke organizacije opštine Ruma, na čelu sa predivnom direktorkom Mirjanom Vujasinović koja je sa svojim saradnicama bila izvrstan promoter, vodič i domaćin.
Nikada pre toga nisam bila u Rumi. Do tada, Ruma je za mene bila samo deo puta.

Sastavni deo mojih proputovanja, na raskrsnici važnih puteva, na magistralnom putu, a opet nekako nedovoljno blizu da bih je posetila. Toliko sam puta prošla pored nje! Ali ne kaže se džabe sve u svoje vreme.
Ovo vreme rezervisano za Rumu je bilo najlepše moguće, sa najboljim domaćinima i društvom, na samo 40. minuta od Beograda.

Našli smo se jedno predivno jutro na parkingu gde nas je čekao mini bus da nas odveze do Rume u okviru Travel Tour-a organizacije “RumFest” 2019.

Novi početak, nova upoznavanja. Upoznala sam divne kolege blogere i novinare. Opuštena ekipa pored koje je put prošao za tren. A tek dva dana! Toliko sam se radovala tom putu i iščekivala ga. Pročitala sam dosta toga o Rumi i Sremu pre puta, ali ono što sam videla i iskusila, pokušaću da dočaram.

 

centar Rume, glavna ulica

(centar Rume, glavna ulica) 

Ruma je festivalski, tamburaški i vašarski gradić koji se nalazi na 45. uporedniku, na pola puta izmedju Ekvatora i Severnog pola, na malo više od stotinak metara nadmorske visine. Nalazi se u Sremu, u podnožju Fruške gore. Ima oko 30 000 stanovnika. Projekat “Ruma-Srem, spoj tradicionalnog i modernog” opravdao je svaku reč. Posmatrajući kuće u Rumi setila sam se moje omiljene pesme “Ima jedan kućerak u Sremu”. Primetan je Austro-Ugarski uticaj na kuće. Kao i puno plodnog zemljišta, mnogo voćnjaka, posebno vinograda. Sam dar prirode.

 

( direktorka TO opštine Ruma Mirjana Vujasinović )

Legenda na koju su Sremci izuzetno ponosni, a koju nam je ispričala direktorka TO Ruma Mirjana Vujasinović, kaže kako je Srem raj na zemlji po Božjoj volji i zasluzi vrednih ljudi. Kada je Bog, po legendi delio posede pozva sebi predstavnike svih naroda. U toku dana Bog je svima dodelio parče poseda i svi su otišli kućama. U sumrak pojavi se Sremac za svoj deo zemlje. Bog mu reče kako je zakasnio, jer je sve podeljeno. Sremac mu reče da je zakasnio, jer je morao da radi i da nahrani decu i stoku. Bog se smiluje na Sremca i podari mu “deo svog raja na zemlji” – posed izmedju dve reke, Dunava i Save, sa planinom Fruškom gorom.

Naša avantura je počela u naselju Breg, gde je smeštena kuća za odmor Villa “A’storia” ( od 80 m2 ), vlasništvo destilerije “Petrović”. Porodična kuća za odmor ima sve odlike sremske kuće, od jastuka, heklanih stoljnjaka, slika Srema, slatkog na stolu… Porodično gazdinstvo čine srdačni domaćini koji se bave proizvodnjom voćnih rakija i likera. Imali smo divnu priliku da se upoznamo sa destilerijom “Petrović”, kao i celokupnim procesom proizvodnje rakije. A naravno i da degustiramo domaću rakiju ( dunja, viljamovka, jabuka, kajsija, lozovača, šljiva ) i likere ( orah, dunja, višnja, kajsija, medovača ) koji su vrhunskog kvaliteta, pripremljeni na tradicionalan način.

( destilerija “Petrović”)

Oduševljena sam kako su nas domaćini dočekali u prelepom sremskom dvorištu sa buretom, starim kočijama, sa domaćim slatkim od dunja, koje mi je vratilo sećanja na moju pokojnu baku koja je to pravila i uvek držala žute dunje “na ormaru” da miriše kuća, kako je govorila.

Oduševila me je i direktorka TO Ruma Mirjana Vujasinović koja nam je priredila toplu dobrodošlicu, koja je toliko šarmantna, srdačna i neposredna, kao i njene saradnice i ostali blogeri i novinari iz Vojvodine.

{ Jelena ( snoviukoferima.com ), Miloš (putuj.rs), Jovana (jediputujvoli.com), Nikola (mrnicolleto.com), Nataša (rokselana.com) }

Moram da budem pristrasna, jer mi je posebno oduševljenje izazvao fascinantni Nikola iz Rume ( autor nesvakidašnjeg i najpopularnijeg bloga “mrnicolleto.com” ).

Kako kažu znalci, sličan se sličnom raduje. Tako sam se i ja obradovala svom novom prijatelju, koga kao da znam od davnina. Izuzetna mi je čast što sam upoznala divnu dušu, čija energija, duh i širina ostavljaju bez daha. Kao i Sremska ravnica.

U presklatkoj bašti ovih toplih i divnih domaćina nakon degustacije i priče oprostili smo se od njih. Kao i od mirisa dunja i rakije i zaputili smo se u Borkovac.

( Borkovačko jezero )

Prvi susret sa Borkovačkim jezerom na mene je ostavio jak utisak. Koračajući stazicom pored potoka koja vodi do jezera uz uzbudjenje da ga što pre vidim, stigli smo i do brane odakle puca pogled na njega. Do tada, kao da ga je priroda borove šume sakrila od pogleda.

Borkovačko jezero leži na južnim padinama Fruške Gore i udaljeno je samo nekoliko kilometara od centra Rume. Jezero se prostire na površini od 42 hektara, a maksimalna dubina je 5 metara. Dugo je skoro 2,5 kilometara, a široko 300 metara. Ova akumulacije je nastala 70.-ih godina izgradnjom brane na potoku Borkovac.

Pored prvobitne namene za navodnjavanje zemljišta, ovo je danas značajna turistička destinacija za ljubitelje prirode i ribolova. Početak maja meseca je rezervisan za takmičenje u ribolovu. Jezero ima uredjenu plažu sa tuševima. Ono što je posebno zanimljivo je da letnja temperature vode u jezeru dostiže i 29. stepeni Celzijusa, što je toplije i od najtoplijeg mora.
Okruženo je predivnim poljskim cvećem, trošnim mostićima preko kojih se prelazi preko Borkovačkog potoka i umilnim cvrkutom ptica.

Pešačka staza vodi oko celog jezera, čak i do centra grada, kao i biciklistička staza.

Inače, Ruma je deo medjunarodnog biciklističkog pravca kroz Srem i “Jezerske biciklističke rute” dužine 155km koja povezuje jezera: Pavlovačko, Borkovačko, Bankovačko, Dobrodol i Jarkovci i “Manastirskom rutom”- biciklističke rute Sava i Srem. Zatim smo prešli preko puta jezera, odakle je dopirao žamor Rumljana i muzika sa zvučnika i došli do gradskog bazena koji odiše uredjenošću, čistotom i porodičnim ljudima koji uživaju na dva bazena.

Na samo par metara udaljenosti od Borkovačkog jezera, opasan debelom hladovinom borove šume nalazi se renovirani hotel “Borkovac” u kome smo odseli i proveli dva fenomenalna dana. U sklopu hotela se nalazi predivan restoran sa ogromnom baštom tik uz drveće bora, gde morate obavezno doći da probate njihove specijalitete, posebno “fruškogorsku šniclu”, koja je rapsodija ukusa! Tu je i SPA&Wellness Centar u čijim opuštajućim čarima smo uživali, kao i konferencijska sala sa kapacitetom od 150 mesta.

 

(hotel Borkovac )

Posle predaha i relaksacije u hotelu “Borkovac”, veče je bilo rezervisano za koktel, koji je upriličen za blogere i novinare u holu Kulturnog Centra “Brana Crnčević” u samom centru Rume. To je bio odličan povod za druženje i degustaciju sremskih specijaliteta. Nakon toga, bilo je zadovoljstvo biti deo prve večeri “RumFest”-a i uživati u muzičkom programu.
Poseban značaj u Rumi zauzimaju brojna kulturno-umetnička društva.

Prvi deo drugog dana je bio rezervisan za upoznavanje istorije Rume i obilazak kulturnih znamenitosti Rume. Šetajući centrom Rume, u duhu “RumFest”-a na brojnim štandovima imate ponudjene kulinarske specijalitete i najbolja fruškogorska vina za degustaciju. Lep, uredan, čist gradić, pun života, koji vrvi od Rumljana i predivnih kućeraka sa lepim fasadama.

( Spomenik Revolucije, sedam truba )

Jedan od najjznačajnijih spomenika u samom centru grada jeste “Spomenik revolucije” iz 1975. godine, sa sedam truba koje simbolizuju sedam vojvodjanskih brigade i poziv na juriš u borbu za slobodu.

 

( Spomenik Žarku Miladinoviću )

Zatim Spomenik “Žarku Miladinoviću”, ministru pošte i telegrafa u Vladi Nikole Pašića, koji se nalazi ispred gradske pošte.

( Hram silaska Svetog Duha na Apostole, protojerej Sreten Lazarević )

Za mene je posebna čast bila poseta Hram-u Silaska Svetog Duha na Apostole ( Grčka crkva ), koji je renoviran i osvećen 1905. Godine, čiji je ikonostas oslikao Uroš Predić, kao i mnoge fruškogorske manastire. On je i autor freske “Vaskrsenje Gospodnje” koja se nalazi u kripti hrama, “Kripta porodice Maksimović”. Posebna radost je bila topli doček i strpljivo pripovedanje protojereja Sretena Lazarevića, koji nam je darovao njegovu knižicu “Budjenje života”– Lazarov pogled.

Šetnjom kroz prelepu Rumu, prošli smo i pored Zavičajnog muzeja i Rumske pijace. Ja sam se na par trenutaka izdvojila iz grupe, da osetim duh Rumljana, jer šta bolje očarava jedno mesto, ako ne pijaca i skup raznih ljudi na jednom mestu. Duh Rumljana mi je najbolje dočarala dobroćudna sedokosa i vitka bakica, od oko 80.-ak godina, raspoložena i spremna na šalu.

Jedna od najpoznatijih manifestacija u Rumi jeste i “Rumski vašar”, sa tradicijom dugom 272. godine. Održava se svakog trećeg u mesecu i ono što ga najbolje opisuje jeste izreka “od igle do lokomotive”.

Posle šetnje i obilaska Rume, jedva smo dočekali da stignemo u novootvorenu vinoteku u samom centru Rume – “Vina Glass” da se okrepimo. Nešto sasvim novo i drugačije! Spoj prodavnice ( piće, kafa, čokolada ) i kafića. Imali smo divnu priliku da se upoznamo sa porodicom koja je vlasnik vinoteke i da nam na jedan moderan način predstave 5. vrsta vina., poreklom iz Srema uz odabrane sireve. A tek kad smo probali 100% cedjene sokove, nastala je opšta pomama. Ja nisam mogla da se odlučim da li mi je lepši sok od višnje ili od breskve. A i dalje mogu sebi da dočaram taj predivni, prirodni, gusti ukus u ustima.

Drugi deo drugog dana travel tour-a je bio rezervisan za sada mogu slobodno da kažem moju omiljenu vinariju “Deurić”, koja se nalazi na južnim osunčanim obroncima Fruške Gore, skrivena u ataru sela Mala Remeta, na oko 10 km udaljenosti od Rume.

( vinarija Deurić )

Sam put do nje, pogled na terasaste vinograde, činio se kao da se nalazimo u Portugaliji. Kada smo uskim krivudavim putićem došli do vinarije “Deurić”, toplu dobrodošlicu nam je priredila izvrsna domaćica, somelijer Marija Bojović, koja me je potpuno zainteresovala da slušam i upijam svaku njenu reč od proizvodnje, preko fermentacije, flaširanja, etiketiranja…, koja je učinila da nam boravak u vinariji ostane u najlepšem sećanju. Slušala sam i upijala svaku reč o ovom prelepom gastro hedonističkom raju okruženom hektarima vinograda i jabuka. Opčinjena prelepim vidikovcem sa kojeg puca pogled na hektare vinograda i jabuka, gledala sam ravnicu i uživala u svoj njenoj širini.

Pila sam sveže cedjeni prirodni sok od njihove jabuke, jela “fruškogorski zalogaj”, teletinu ispod sača koja se lepi za nepce i topi u ustima i isprobavala njihova vrhunska vina.

fruškogorski zalogaj( Fruškogorski zalogaj, vinarija Deurić )

Uživala sam svim čulima. U bašti sam jela njihov čuveni kolač sa jabukama i uživala u divnom društvu, Suncu, okružena prirodom vinograda, blagim povetarcem koji mi je mrsio kosu i u vinu. Bila sam u mnogim vinarijama. Ali danas shvatam, kao da nisam. Znalci kažu u vinu je istina. Istina je da nakon ovakovog iskustva i uživanja dugujem ogromnu zahvalnost TO opštine Ruma na čelu sa predivnom direktorkom Mirjanom Vujasinović i njenim saradnicama koje su priredile predivnu avanturu zvanu “Ruma” za ekipu blogera i novinara! I bile najbolji ambasadori Srema i Rume. Ono što sam posebno primetila i oduševila se jeste koliko se druže, slažu i pomažu ekipe na čelu sa direktorkama TO Ruma, TO Sremska Mitrovica i TO Vojvodina, a sve u cilju promovisanja naše prelepe Srbije.

Ruma

Vratila sam se sa poklonima koji nam je uručila TO Rume na čelu sa direktorkom Mirjanom Vujasinović, koji su mi divna uspomena, a još divnije uspomene nosim u srcu na prelepu Rumu, Srem, srdačne Rumljane, nova prijateljstva i novo saznanje da “Svi putevi vode kroz Rumu”.

You may also like

2 komentari

Avatar
Majstorović Zora 22/08/2019 - 21:38

Divno je sve opisano rečima,imala potpuni osećaj,posle čitanja teksta,da sam u mojoj Rumi,volim je ,volim ravnicu kad se pruži ispred mene..
P.S. samo ne znam gde se sakrila prodavačica Jasna, čarape,, čarape…😉

Odgovor
Jovana
Jovana 09/09/2019 - 21:22

Hvala puno draga Zoro! Uživala sam u Rumi i jedva čekam opet da je posetim! Predivna je, kao i Rumljani! Veliki poljubac!

Odgovor

Ostavite komentar